Наталија Коцић - Када изустиш реч

Када изустиш реч,

не бој се.

Својеглаво распреди нит.

Не измичи између два плеса,

зелена дуњо с тугом жутог воћа,

не измичи пред лудим ветром,

пред таласом помахниталог дуванског дима...

Када изустиш реч и чујеш њен ехо,

не бој се

то олињала реч гаси под челом сутон,

пожутео од туге поглед занесен -

стигла је јесен.

Када изустиш реч и позобе је сурово време,

не бој се

то младост низ душу сузу слану котрља

док путевима завејаним носи тешко бреме.

Када не изустиш ни реч, похотна жудња за никотином тада

избрише у оку слику и остаје само тамна мрља.

Наталија Коцић - Забрањено пушење

Нас двоје сами на свету-

ти палиш цигарету.

Гледам те нетремице-

дувански дим ти заклања лице.

Одзвања смех-

миришем на дуван и грех.

Вече озвездано, сјајно-

гледамо се дуго и тајно:

''Хајде запали и ти цигарету једну само,

последња непушачка дамо!''

Ћутимо усред месечином обасјене ноћи,

застадох,

не желим даље поћи.

Осетих тада како моја звезда пада:

Цигарета од мене више ти значи,

топлота њеног жара више те греје и зрачи-

круна принцу паде са чела

романса у диму оста цела...

Безглаво јурим...

Зурим- хладан, а препун питањима си штурим...

''Какав је то живот без дима- свако данас дуван цима?

Журим.

Нећу да жмурим.

Планету желим од таквих да спасим

дуванског дима да се отарасим.

Наталија Коцић - МОЈА ПЛАНЕТА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА 2

Цура са села,

смежурала се и увела,

мирише на дувански дим и зној

заборавила птица пој.

Око очију колутови модри

и дим што се колута разблудан

у очима угасла жар,

пепео и гар.

У ушима галама, цика и треска

ковитлац дима и песка,

никотинска Содома и Гомора,

ноћна мора не силази с ума

док не цикне зора с друма

и не пукне крчаг свежег зрака

док се не раздани небо препуно дима и мрака.

Очеличи се девојка са села,

пламена завеса се подиже цела,

Земља испод ногу јој измиче

док је у санаторијуму лече.

Девојка са села

извади последњу цигарету из пакле,

мрви је, куне и проклиње:

''Нека је проклет дан

када су вас моје руке такле''...

А онда...само оста сан,

нада и осунчан дан,

распрострте звезде што небом језде

разваљено небо и иза облака месец млад...

Девојка са села сања да мења се клима,

да Планета постаје поново плава и без дима...

Наталија Коцић - Глобална епидемија употреба дувана

Јутарња кафа и

први дувански дим,

две старе луле

до пола празна кесица дувана...

Старац застане и снажно издахне дим...

Пружио чибук, мисао лута...

Сенка ил'дувански дим?

Жаром цигарете отапа снег,

у срцу му лед.

Дувански дим је серијски убица

заустави кола живота,

испеглај смежурана дуванска лица

истакни знак,

 на видно место га стави

нека нам Планета оздрави!

Наталија Коцић - Халабука

Егзит и Гуча,

дуван, мирис лука, етнобука...

Безуба халабука...

Нездрава храна

поиспадали зуби,

од никотина зависни људи

али се до бесвести

забавља, пуши и труби.

Сиријада, чивијада, дуванијада

коло и оро...

Дуванска арома нова

пут до снова,

дуван слем,

никотински опен...

Наталија Коцић - МОЈА ПЛАНЕТА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

Недођија ...

Љубав статиста

Flashbackovi сломљених загрљаја

Кафа, седатив, алкохол, цигарета и бол.

Пререзане вене, дрога и ситна никотинска страст

Спокој и лаж, још једна пробуђена драж.

Туга и обмана и суза пелина

Племенито лудило и апатија искушења.

Врисак бола и самоће

Неуспели трип и недосањана празнина

одјек погледа у огледалу даљина пирсинга

љубавна скитања и мисао шаблонирана

гутљај туге насумичне тетовиране мисли...

Не може човек да побегне од сенке нити од дуванског дима

Путујем на крилима живота. Лутам бесциљно ширећи крила.

Не  желим у недођију кораком без повратка

у земљи депресије и лоших навика.

Осећам како ме дувански дим удара у лице

као најезда, као рој који носи опнокрилце

дувански дим понесе титулу серијског убице

до гарежи пиктограма ароматизоване цигарете

дуванске ароме убијају још једно дете

моје ужарене планете.

......

Светлуцање  и мирис дувана утекао из депонованог мрака

отисци цигарета у пепељари и пикавац

пружио чибук детету безуби старац...

дим се колута

мисао надалеко лута

у мраку се контуре јасно назиру

дим се кондензује у лепљиво грло крезубог старца

антидуванског планетарца...

Јефимија Коцић - Бележим живот

1.Бележим живот

болом,

истином голом,

стихом,

замахом четкице размазујем боје

док ноћи дуге се роје,

бележим туге,

светлости дуге,

бележим шапутање месеца

мисли ми пространствима језде

померам звезде.

Бележим...

разгрћем магле густе да не залутам,

плутам,

горчину гутам,

милујем дан и пијем росу јутра,

дозивам сутра,

бележим страст

док дан огрће тмаст,

бележим очекивани тренутак,

скривени кутак,

бележим корак истине,

дизајнирам врлине,

да сачувам себе од фантазија

о људском животу

разбијам стихом бетон,

убацујем још један жетон,

замахујем рукама и ударам ваздух,

ко текстуални манијак

записујем крах.

----------------------

2. Бележим ...

У биографији младе жене стоји констатација

да је сиромашна кучка.

Пуна гнева, никотина и алкохола

жена с лошом репутацијом

врло саможива и асоцијална

неприлагодљива и неприлагођена

фенсерка, готичарка, панкерка

репује...

Има небо

има земљу

има неолудизме

и црне тешке чизме

објављује голе нудизме

неонадреализме

неформализме

''треш''симболизам са упливима романтизма...

Путевима рокенрола

у мраку срца титрају јој честице живота

и причају причу од хорор тренутка дужу...

Соба јој мирише на грех и дивљу ружу,

бележи време притајене срамоте

бележи кретање духовних торбара,

док пролази време, а и све са њим...

Стоји окамењена у свом безвремену

бележи духовно тумарање по оштром камењу

и посртање кроз пустиње душе

док јој песак цури у сливник емоција.

3.

Бележим...

Траг у сивилу дана без свитања,

наговештај олујних ветрова,

провалија ћутањем расцепљена,

последња мисао о припадању нељубљених усана,

тиха и нема помрчина без краја и почетка.

Загрцну се месец...

Шћућурена попут фетуса

ослушкује грмљавину речи тешких

осећа навирање неповезаних мисли

и чује грмљавину олујних ноћи

док јој се у утроби гомилају тешки облаци...

Каледиоскоп је сањала.

Бојила је облаке да би вратила сунце

грлила пејзаже детињства.

На некоме види твој осмех,

затвара очи

затрпава љубав празним речима,

у срцу јој добује чежња

и лута немир врелих погледа...

Тамна ноћ отвара бело свануће,

светлост из мрака извире,

тела жудњом трепере,

магла се згуснула

Иза ње не остају стопе-неко је каменује...

Откидају се речи ко брескве зреле.

Утрнула од пољубаца росе, чежњом разапета

бере макове увеле.

Огољене гране, под тек расцветалом трешњом, омамљене...

Занос носи ноћ,  на трепавицама прострту за двоје.

На рубу месечине љубомора дане гута.

Магла свуда тајновита...

Окружена тишином одриче се буђења.

Осмех се излио у  море туге,

недокучива пространства сања,

љубљена небројено пута за добро јутро,

гуши крик пољупцима...

Ко зна можда из мрака никне редак цвет...

4.Бележим...

Безначајни живот,

стварност,

туга и јад,

чемерни дан,

последњи пад,

пуцањ у празно,

жеља у ништа,

мучнина и јад.

Чекање,

трзај,

ништавило и пад...

Пробод

бесциљног пута под плећком,

бескрај погнутих глава,

склопљене пред истином очи,

умртвљени мозак,

сува стабљика,

тупост,

гротескна лица,

драма

и умност...

5. Бележим...

Долази СМАК!

Хорор прича.

Дуборез мрачне поезије.

Лутања у мраку,

тумарање у вечитом страху,

црна празнина странпутица

и лица самоубица,

глува тишина мрака,

долази време краха.

Блесак светлости тад

пробуди окамењени град,

весели звоне кораци свакодневља...

Анастасија Коцић - МОЈА ПЛАНЕТА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА Харлем шејк

Када на ледини живота загргоће туга,

када се разбразда небом дуга,

када месец застане да ноћ одигра последњи

"Gangnam Style"(„Gangnamstajl“),

обгрли зору још луђи e-mail,

јутро испрати тај луди плес,

дан задеси Internet стрес

HarlemShake, заиграј и бићеш okаy!

„Gangnamstajl“ екстра кул,

HarlemShake- микс o' cake

под маскама шашави плес прави је хит

важан је корак, важан је бит...

Краљевски харлем шејк постаје мит...

Харлем шејк грозница YouTube ("Jutjub") атракција,

под маскама зафрканција, плес урнебес

изазива стрес тај савремени плес...

Интернет помама Харлем подрхтавања,

Harlem Shake song, Harlem shake dance, Харлем трес...

Комшилук стрес, вртоглави плес....

Док се плеше пуше се и харлем цигарете-

важно је младима да се пуши, иако се здравље руши,

а Планета отопљава и у диму гуши.

Другарство се бројем попушених цигарета мери,

никотинска зависност уједа за плућа,

постаје гора од дивљих звери...

на подијуму за игру ваља се и роба ''врућа''...

И не схватиш да са цигаретом догорева твоја срећа,

док ти плетеш венце од цвећа,

уживаш у  светлуцању месеца...

И док сањаш да он је прави,

крилати албатрос ти дошапне:

''Заборави, он је на ''трави''!''

Зато се за живот и журку без цигарета и дима бори,

на плесном подијуму док се игра

цигарета нека не гори,

нека се заплеше блуз, футлуз,

харлем шејк, гангам стајл-

Планети нека се врати сјај...

Нека се расте без дима и никотина

нека нам младост прерано не стари

нека свет оздрави!

Анастасија Коцић - МОЈА ПЛАНЕТА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА 2

Не пушим,

не гушим,

здравље не рушим...

Зато молим све оне који пуше

који гуше

да ми здравље не руше...

да кисели дувански дим зидове не гарави,

да људи  постану здрави,

да туберкулозна трулеж из дувана

не разара плућа здрава...

Анастасија Коцић - МОЈА ПЛАНЕТА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

Тајна накострешеног змаја

највећа легенда је мога краја.

Наисус и грађевине старе

обавија моћ таме.

Мит, легенда и истина

историја и машта,

копља у Вилинграду и данас укршта...

На Палилули

Ага лулу од десет метара пали...

На Палилули

пушта змаја Палилулац мали...

Дим из чибука небо одену,

земљу маглом пови,

полетеше палилулски снови...

Пали лулу Палилулац мали.

Анастасија Коцић - З'што си Нишлија воли цигаре да пуши иако си знаје да си здравје руши ?

Еве сто разлога ће Ви наведем

зашто Нишлија воли цигаре да пуши

иако си знаје да си здравје руши

и да си целу Планету загађује

и да си потроши на цигаре целу плату што тешко зарађује:

Воли кад попије, цигару да си зачури и да се весели-

Од чурење му и сви прсти пожутели.

Гура се и свађа,

ал' у ред да стоји кад цигаре купује не воли,

бори се за живот голи,

ал' на бокс сас цигаре не мож' никако да одоли.

Увек је у праву и знаје си све најбоље

и неје му мерак што је Србин у свет познат по пушење.

Еве сто разлога ће Ви наведем

з'што Нишлија псује и не воли да га свако задиркује

и да му попује

како Планету сас пушење загађује.

Нишлија си прича млого брзо и гласно

једе за доручак масно.

Уз шеретлук, мезетлук и чибук

уживал још и Турчин Оглух.

Од бурек се Нишлија не би одрекал,

навику да зрневље и зелениш једе не стекал,

ни од дуван се не би одрекал ни  к'д си спије

и тѓ си сас прсти у с'н витла ко да си цигаре вије...

Нишлија се и на томпус ''ложи''

он си цвет од дуван истетовирал и на својој кожи...

А, ако си Нишлија рекне он би се з'час од дуван одрекал

само неће прост и глуп да испадне к'д се сви у друштво окупе,

како после да си се важан прај сас цигаре скупе,

а постигал сас шверцовање на цигаре тол'ку светску славу,

утајил ч'к и порез на државу.

Типичан Нишлија по дифолту мераклија

све би си спискал паре на даире и ћемане,

последње паре ће си даде и за цигаре...

Нишлије има свакаки' : високи и мали,

дебели и суви, ружни и лепи

и ће их препознаш по све остало,

а понајвише воле си здравље

иако сво је оронуло и пропало...

Ал' какво с'г да си работи кад му срце прескакује,

к'д му се од никотин скупил сваки крвни суд,

к'д му се зуби не цакле

попушил млого цигаре, по џепови му само празне пакле.

Нишлија си најрадије не би бил у својој кожи,

живци си изгубил, па си се по цел д'н сас комшију гложи

што си купил цигаре за никотинско одвикавање,

и по цел д'н се хвали сас мушљике и тија цигаровештаци

па си их показује по сокаци,

а његова жена га цел д'н наговарала

да се од свађу мане и причала да се боји скандала...

Па си Нишлија сѓ размишља:

''Онај што си не пуши ич си нема бригу

не загађује си околину,

онај што си не пуши комшилук и Планету си не гуши

а ни здравје си не руши,

Е, к'д би си време мог'л да врне

не би си ни он пушил .....

К'д се само сети какви су му прсти били

и какви су му зуби били ко бисери бели,сјајни и цели,

 а сѓ пожутели...

Младос' не може да врне, ал' дете да си саветује и да му лошу навику обрне

тој си може и неће да одустане, упоран ће си буде, ће се мане од пушење и скитање...''

Анастасија Коцић - Не буди зависник…не загађуј тело и околину

У далекој земљи окова, потпуни крах,

секс, дрога , насиље, загађење и страх,

црна хроника,

шунд и хармоника...

Измакао контроли свет-

влада авет.

Опседају курјаци

и вукодлаци-

фрустрације

андроид апликације...

У једном дану ум ми помрачи

сијасет вести хронике црне:

војне интервенције-

хумане превенције,

остала без посла у новом роботском добу –

разнела се бомбомна очевом гробу,

испред сеоске продавнице –

распрострло се ремек дело сријског убице,

убио па бацио тела родитеља у септичку јаму-

пуштањем музике прославиокаму,

убијена два су брата сред наркоманског рата...

Душа ми зебе...

Нимфоманка убила своје бебе –

да би могла да иде у свингерски клуб-

дражи јој пуб...

Кориснике дроге ''Крокодил''болест буквално поједе живе-

дилера криве

што је застрашајући наркотиксмешао

кодеин, бензин , црвени фосфор с дрогом помешао,

после узимања настаје судова крвних пуцање,

отварају се вене, настају гангрене

стврдњава се кожа(изгледа као крокодилска

одакле је наркотик добио име) наступа некроза

са костијуим месовиси и трули- ум поремећен у тебе зури

или те сустигне Руфи (дрога за силовање) која им узима памћење скроз-

провалија им умом зјапи и однесе их ко брзи воз...

У далекој земљи снова кад рађа се зависност нова

а ти неприлагођен и слуђен, невољама разуђен

зависникне буди

нека те невоља не слуди

не загађуј душу и планету

помогни свету

гордо подигни главу, љубављу испуни груди

човек човеку буди!