Egoizam
i netaktičnost. Forsiranje „Ahilovih peta”, iritacija. Perpetuum Mobile
ekonomija. Kobna spirala eksponencijalne eksploatacije i potrošnje. Neravnomernost.
Osiromašenje. Drastične posledice (zlo)upotrebljavanja visokokarbonskih
tehnologija. Kiseonik kao pretnja. Molekularna smrtna presuda. Deformisane
magnetne linije. Solarne oluje. Atmosferske mutacije, otežano disanje. Kašalj i
kijavica okeana. Otapanje glečera, potapanje ostrva. Poremećeni tokovi morskih
struja, tremor i štucanje podvodnog tla. Razgoropađeni „El Ninjo”. Podzemne
turbulencije. Kopnena groznica i vrtoglavica. Isušivanje, isparavanje, „pucanje
po šavovima”. Nestajuća bujna vegetacija. Izumiranje specifičnih vrsta.
Preobražavanje mikroorganizama. Veštačko prekrajanje. Izvitoperen lanac ishrane.
Uznemirujući disbalans. Kontaminacija. Jalove školjke bisernice. Nepoznati
alergeni, oslabljen imunitet ljudi. Planeta Zemlja ključa, oseća mučninu i slabost, preznojava se. Njene opne tolerancije i
izdržljivosti vremenom se tanje, postaju porozne, što je rezultat višedecenijske nebrige o budućnosti življenja. Ljudska
civilizacija upala je u sopstvenu klopku. Circulus Vitiosus. Međutim, paralelno sa tim
promenama, iz dubokog „zimskog sna“ budi se i
naša svest. Svet je večno živa vatra koja se s
merom pali i gasi, govorio je čuveni antički filozof iz Efesa Heraklit. Razvojni skok u percepciji stvarnosti. Istinsko
pokajanje. Kretanje ka četvrtoj dimenziji. Mišljenje prestaje da bude zatvoreno i linearno, ono se
razvija u dalekosežno, multidimenzionalno, slobodno. Konačno osvešćivanje.
Dosledan i istrajan aktivizam. I najzad, ponovno vraćanje prirodi. Planeta
Zemlja ne razlikuje termine kao što su „finansijske transakcije”, „valutna
unija”, „devizni kurs”, „novčani ekvivalenti”. Za planetu Zemlju, to su čisti
frazeologizmi. Ona ne registruje ono što je virtuelno, ona prepoznaje i na
svojoj „koži” oseća isključivo opipljive impulse - nedostajuću materiju i
energiju, koje se iz nje bespoštedno isisavaju, preko njenih mogućnosti, do njene
krajnje malaksalosti i iscrpljenosti. Šta i kako dalje? Vreme je da pokrenemo
„zelenu” revoluciju... Da posadimo pelcer „gerila baštovanstva”, da bacamo
„bombe” od semena cveća i drveća, da pravimo vrtove kao iz bajke, da oslikavamo klupe. Vreme je da gradimo etičnu i humanu ekonomiju...
Da budemo odgovorni, da se zalažemo za ozdravljenje poslovnih motiva, da stimulišemo
domaću organsku proizvodnju i kreativnu ekonomiju. Vreme je da podstičemo
umetnost i kulturu... Da afirmišemo filozofiju „Homo Ludens”, odnosno, da se
više igramo sa kvalitetnim idejama, da svaka noć bude „Noć muzeja”, da se
murali i skulpture prave od mahovine. Vreme je da oblikujemo unikatni
turizam... Da razvijamo naturalistički turizam, etno-velnes, da nudimo masaže
svežim voćem i lekovitim biljem, da promovišemo turizam atrakcija, da pravimo
hotele od soli, eko-kuće od slame, ekološki nameštaj od kartona. Vreme je da
nauku učinimo plodnom i uticajnom... Da oživimo umrtvljeni naučni kapital, da
se ohrabruju autentični istraživački poduhvati, da „raketne naučnike” stavimo u
funkciju ekologije. Vreme je da gradimo „bruto nacionalnu sreću”!
Maja Drobnjaković
No comments:
Post a Comment