Свакодневно пролазимо улицама града, и видимо смеће на све стране. Бачено, непотребно... Нико да размисли да ли је оно од неке важности за нас. Шта ће бити ако се нико не потруди да га одлаже тамо где је место за то? Да ли ће нам цео свет бити у смећу, да ли ћемо пливати у њему? Издувни гасови, разне модерне зграде, тржни центри, заменили су шуме. Па се људи после питају зашто људи све мање живе и зашто је толико болесника.
Град Београд, такође и други градови Србије, нису примери чистих, здравих градова. Отпад у изобиљу, непотребне ствари, прљаве улице, паркови. Људи уоште не схватају важност заштите животне средине за њихово здравље, квалитет живота, као и за живот наредних генерација. Разочаравајуће је то, како млади равнодушно бацају отпатке, уопште не мислећи о последицама. Сигурно би неко читајући ово само сложио гримасу и рекао у себи „Ма баш може неки папирић или картон да погоршају живот!“. Наравно да не, али нагомилавањем отпадака који се не одлажу на место које је приписано за то, неће баш све бити у најбољем реду. На помен екологије, људи вероватно мисле само на смеће. То није тачно. Екологија се бави и загађењем атмосфере, земљишта, вода. Фабрике, испуштајући отровне гасове, течности, уништавају озонски омотач, па су зато зиме хладне, а лета врела као у Сахари. Термоелектране, својим врелим отпатцима које испуштају у реке, мора, свакодневно убијају сав живи свет, како животињски , тако и биљни. Знамо да, ако нема биљака, нема довољно кисеоника, а ако нема кисеоника, нема живота. Све је то једна велика ланчана реакција. Прошетајмо се, поред Саве; то више није она река од некада. Она сада не личи на ону реку о којој су песници писали дитирамбе. Она је сада зелена, прљава, мутна, пуна разних отпадака: флаша, картона, ципела... Такође, река у мом суседству, Топчидерка, није ништа боља. Она је у мом видокругу попут једног воденог контејнера.
У последње време је све више акција чишћења паркова, улица, река… И деца могу да се прикључе садећи дрвеће као горани. Што би рекао чувени чика Јова Змај: „Где год нађеш згодно место ти дрво посади, а дрво је благодарно па ће да награди!“ Као што је поменуто, шуме су огроман фактор у очувању животне средине и здравља. Бројне биљне врсте које настањују шуме су нам од изузетне важности: лековите су, лепог изгледа (што нам побољшава расположење), користе се у некој козметичкој индустрији итд. Наравно, поменувши ову козметику индстрију, мора да се нагласи да биљке и животиње не треба много убијати, ловити, чупати ради наших потреба јер тако можемо да их доведемо до истребљења. Наравно, постоје људи који се никад неће подржавати овог закона и никад неће моћи да схвате и испоштују живот ових јадних створења. Не разумеју да и та створења имају душу као и сви ми и да је то њихово држање у разним кавезима, камповима, велики стрес за њих. Циркус. За нас је то нека врста, па можемо назвати уметности. Међутим, то је једно велико зло. Животиње које циркуске тачке су веома мучене: трпе насиље, раде ствари претешке за њих, ствари које њихов организам не може да претрпи. Можда најбоља досетка очувања животне средине је рециклажа. Искоришћене ствари се не бацају, већ се прерађују и од њих се праве неки нови предмети и материјали. На пример папир који бисмо само згужвали и бацили можемо стављати у посебне кесе и давати људима који се баве рециклажом. Од старог папира добићемо нови папир, можда мало мање квалитетнији и тањи, али такође веома користан за употребу. Електронски отпад који веома зрачи лоше утиче на живи свет. Он се такође рециклира и од њега се могу добити најразличитије ствари. Циљ рециклаже је пре свега да сачува необновљиве енергетске ресурсе као што су нафта, угаљ... И руде метала којих такође има у ограниченом броју. Уместо да користимо нафту, која је необновљива, а такође и изазивач огромног броја болести, за аутомобиле, у употребу се може увести већи број аутомобила на струју. У данашње време је то скупоцено, тешко и неразвијено, али је очигледно да ће се овакви аутомобили све више користити кроз коју деценију. Наравно, ми не можемо постати машински инжењери и еколози. Али, почнимо од свог дома, свог дворишта... Шетајући паркoвима наилазимо на разнолике папире, флаше и сличне ствари. Подигнимо то и одложимо га на место прикладно за то! То што други људи не мисле о природи и последицама не мора бити и наша грешка. Природа ће нам се захвалити и вратити. Ако немамо времена да рециклирамо поједине ствари, не морамо пити из пластичних флаша јер је то предмет који се не да лако уништити. Важно је да људи стекну свест о важности екологије. Ми смо навикли да имамо свакодневно у неограниченим количинима и воду и струју. Када нам нестане воде на пар сати ми се успаничимо. Ако наставимо са овим нетолерантним понашањем заувек ћемо изгубити све ствари које су нам потребне за живот, тако да, боље спречити него лечити!
Aна Јанковић, ОШ „Иво Андрић“ VII-3, Београд
No comments:
Post a Comment