Наталија Коцић - Забрањено пушење

Нас двоје сами на свету-

ти палиш цигарету.

Гледам те нетремице-

дувански дим ти заклања лице.

Одзвања смех-

миришем на дуван и грех.

Вече озвездано, сјајно-

гледамо се дуго и тајно:

''Хајде запали и ти цигарету једну само,

последња непушачка дамо!''

Ћутимо усред месечином обасјене ноћи,

застадох,

не желим даље поћи.

Осетих тада како моја звезда пада:

Цигарета од мене више ти значи,

топлота њеног жара више те греје и зрачи-

круна принцу паде са чела

романса у диму оста цела...

Безглаво јурим...

Зурим- хладан, а препун питањима си штурим...

''Какав је то живот без дима- свако данас дуван цима?

Журим.

Нећу да жмурим.

Планету желим од таквих да спасим

дуванског дима да се отарасим.