Цура са села,
смежурала се и увела,
мирише на дувански дим и зној
заборавила птица пој.
Око очију колутови модри
и дим што се колута разблудан
у очима угасла жар,
пепео и гар.
У ушима галама, цика и треска
ковитлац дима и песка,
никотинска Содома и Гомора,
ноћна мора не силази с ума
док не цикне зора с друма
и не пукне крчаг свежег зрака
док се не раздани небо препуно дима и мрака.
Очеличи се девојка са села,
пламена завеса се подиже цела,
Земља испод ногу јој измиче
док је у санаторијуму лече.
Девојка са села
извади последњу цигарету из пакле,
мрви је, куне и проклиње:
''Нека је проклет дан
када су вас моје руке такле''...
А онда...само оста сан,
нада и осунчан дан,
распрострте звезде што небом језде
разваљено небо и иза облака месец млад...
Девојка са села сања да мења се клима,
да Планета постаје поново плава и без дима...
No comments:
Post a Comment